Гитарски дијаграми акорада

Збирка акорада вам за један акорд даје једну фиксну слику. Овај алат ради обрнуто: откуцате назив акорда, а он сам претражује врат гитаре, на исти начин на који би гитариста клизио погледом по врату тражећи прсторед, и приказује сваки разуман облик који пронађе.

Стандардни штим даје свакој отвореној жици одређени тонски разред — E, A, D, G, H, E. За акорд који откуцате, алат парсира основни тон и врсту акорда (дур, мол, септиме, сексте, ноне, суспензије, акорди са назначеним басом и још много тога) у скуп потребних тонова, а затим претражује уназад кроз све могуће комбинације отворених, притиснутих или пригушених стања на свих шест жица, у оквиру прозора од четири прага. Тонски склоп се рачуна само ако звуче сви потребни тонови и ништа ван акорда. Ако прозор близу кобилице нема решење, претрага се помера дуж врата, праг по праг, све до деветог прага.

Проширени акорди попут нонакора понекад не могу да стану на шест жица без компромиса, па претрага следи исто правило које користе професионални гитаристи: задржава основни тон, терцу и дефинишући горњи продужетак, а квинту изоставља прву ако нешто мора да се жртвује. Сваки пронађени спој се бодује према свирљивости — пригушене жице носе негативне поене, отворене жице су плус, а широки распон прстију доноси минус — тако да су облици на врху листе управо они које би рука заиста изабрала.

Сами дијаграми прате стандардну нотацију за акорде: усправне линије за жице, водоравне линије за прагове, попуњени кружићи за притиснуте ноте, O за отворене жице, X за пригушене и дебела црта за баре, где један прст покрива неколико жица на истом прагу. Све ради локално у вашем прегледачу — ништа од онога што откуцате се нигде не шаље.